Pismo Predsednika Osmanija i Premijera Kurtija upućeno organizaciji Europa Nostra

Predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti 18 marta 2021 godine, uputili su pismo organizaciji Evropa Nostra, u kojoj su istakli argumente zbog kojih smatraju da manastir Visoki Dečani ne ispunjava kriterijume za ulazak u program "Sedam najugroženijih spomenika“.

Poštovani g. Herman Parcinger, Izvršni predsednik Evropa Nostra,
Uvaženi članovi Odbora Evropa Nostra,
Poštovani članovi Savetodavnog odbora Programa „7 Najugroženijih“,

Izuzetno nam je zadovoljstvo da se u ime Republike Kosova obratimo organizaciji Evropa Nostra, koja već nekoliko decenija pokazivala bezbroj primera posvećenosti zaštiti Evropskog kulturnog i prirodnog nasleđa. Vaš rad i uspeh na sferi kulturnog nasleđa poseban su motiv za sve nas koji verujemo u Evropski projekat kao platformu za opšti mir i prosperitet.

U ime institucija Republike Kosovo, želeli bismo da vam ponudimo dodatna pojašnjenja u vezi sa nominacijom manastira Visoki Dečani za program „Sedam najugroženijih evropskih spomenika”. Na osnovu publikacije vaše organizacije od 10. decembra 2020, obavešteni smo da je manastir Visoki Dečani nominovan kao jedan od spomenika koji će biti obuhvaćen ovim programom. Nakon procene argumenata navedenih u tekstu nominacije, identifikovali smo niz nedoslednih argumenata. Iz tog razloga, želeli bismo da vam pružimo zvanične i proverene informacije, kako bismo obrazložili svoje duboko uverenje da se manastir Visoki Dečani ne kvalifikuje za konačnu listu „7 Najugroženijih“ spomenika.

Sudeći prema kriterijumima za izbor kvalifikacija za uvrštavanje u vašu listu, potvrđujemo naše uverenje u univerzalne vrednosti koje predstavlja manastir Visoki Dečani. U okviru sistema kulturnog nasleđa ovaj spomenik ima poseban značaj i izvanredne kulturne vrednosti. Međutim, ova nominacija ne ispunjava najvažnije kriterijume vašeg programa, a to je ono što se odnosi na argumentaciju ozbiljne opasnosti koja predstavlja pretnju za spomenik. U nastavku navodimo naše argumente koji se zasnivaju na zvaničnim informacijama državnih institucija Republike Kosovo i relevantnim međunarodnim izveštajima.

U navodnim napadima na manastir, način govora koji je nominator koristio, osim što je pristrasna i neprihvatljiva, takođe nije tačan. Izraz “lokalni ekstremisti” je namerno ekstremna kvalifikacija, dok je navodni napad terorističke organizacije ISIS potpuno neosnovan na osnovu činjenica. Ovaj način govora nas navodi na verovanje da tekst za nominaciju nije sledio profesionalnu liniju argumentacije i da je političkim i propagandnim opterećenjima odstupio u sadržaju. Najbolji dokaz je nedostatak pouzdanih izvora na kojima se zasnivaju ti tendenciozni nalazi.

Takođe želimo da vam skrenemo pažnju da zvanični izveštaji kosovske policije ukazuju na drastičan pad broja među-etničkih incidenata u poslednjoj deceniji u našoj zemlji. Posebno smo zadovoljni što u pravoslavnim crkvama nije zabeležen nijedan ozbiljan incident, bar ne u poslednjoj deceniji. Isto se godinama utvrđuje u verodostojnim međunarodnim izveštajima, dok naša zemlja nastavlja da neguje sasvim posebnu tradiciju međureligijske harmonije. Naše bezbednosne institucije u saradnji sa međunarodnim mirovnim snagama godinama pružaju zaštitu i sigurnost pravoslavnim crkvama na Kosovu. Kosovska policija ima posebnu jedinicu koja se brine o ovim spomenicima Nezavisna je i profesionalna procena relevantnih organa za sprovođenje zakona i bezbednosti da pravoslavne crkve na Kosovu uživaju visok nivo bezbednosti i da nisu ugrožene. U potpunosti smo posvećeni zaštiti svih spomenika naše zemlje, a posebno pravoslavnih crkava i manastira, pravoslavnog sveštenstva, verskim praktičara nevećinskih zajednica. U tom pogledu pružamo trajne dokaze već dugi niz godina.

Još jedno pitanje koje treba ozbiljno razmatrati i koje se može naći u tekstu nominacije su pitanja životne sredine. Svesni smo da opšta situacija u vezi sa zaštitom životne sredine na Kosovu nije na zadovoljavajućem nivou. Zaštićena područja prirode i kulturnog nasleđa suočavaju se sa brojnim ekološkim izazovima. Međutim, državne institucije su ozbiljno angažovane na unapređivanju agende održivog razvoja. Prema tome, nema dokaza koji ukazuju na bilo koju lokalnu ili centralnu instituciju Republike Kosovo u diskriminatorom praksi prema manastiru Visko Dečani ili drugim entitetima. Da bismo ilustrovali situaciju zasnovanu na prostornim i razvojnim planovima, obaveštavamo vas da je poslednjih godina Kosovo u proces funkcionalizacije novog sistema prostornog planiranja na opštinskom nivou. Sve opštine Republike Kosovo, a samim tim i opština Dečane, izrađuju prostorne i razvojne planove. Za vašu informaciju, opština Dečani se, kao deo svog plana, obavezala da će posebno područje manastira Dečani tretirati sa posebnim prioritetom i visokim nivoom ozbiljnosti. Ovaj poseban tretman podrazumeva striktno poštovanje lokalnog zakonodavstva, a posebno pravila zaštite i upravljanja kako ih je definisao UNESCO.

Tekst nominacije odnosi se i na lokalni put čija je izgradnja započeta pre nekoliko godina. Označavanje ovog puta kao „međunarodnog autoputa“ je pogrešno – i verujemo da je to namerno učinjeno – na taj način da bi se nepravedno povećala potencijalna opasnost. Država Srbija je zloupotrebila ovu situaciju, pokušavajući da projekat od utilitarnog značaja za potrebe lokalne zajednice pretvori u uzrok međuetničkog sukoba. Institucije Republike Kosovo, uključujući centralnu vladu i opštinu Dečane, otvorene su za dijalog i posvećene trajnim i prihvatljivim rešenjima za sve strane. Ohrabruju nas dosadašnja dostignuća sveštenstva manastira, opštine Dečane, vlade Kosova i visokih međunarodnih zvaničnika u našoj zemlji u vezi sa relevantnim pitanjem. Uveravamo vas da će se u svim osporenim slučajevima vezanim za kulturno nasleđe, institucije Republike Kosovo potruditi da pronađu najbolja rešenja u skladu sa lokalnim i međunarodnim zakonodavstvom, tako da ikada ne ugrozi interesa uključenih strana i interesa zajednice.


Uvaženi zvaničnici Evropa Nostre,

Sa dubokom zabrinutošću smo primili potpuno pogrešnu konstataciju u tekstu nominacije da je status Kosova nerešen. Dozvolite da vam potvrdimo da je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008 godine. Ovu jednoglasnu deklaraciju volje naroda Kosova putem izabranih predstavnika potvrdio je i Međunarodni sud pravde u julu 2010 godine. Odlukom Međunarodnog suda pravde utvrđeno je da je proglašenje nezavisnosti Kosova u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom.

Proglašenjem nezavisnosti, država Kosovo je odobrila sve ustavne, pravne, institucionalne i političke garancije za zaštitu i unapređenje prava svih nevećinskih zajednica u našoj zemlji. Ove garancije potiču putem dugog međunarodnog procesa određivanja statusa Kosova i zasnivaju se na najnaprednijim međunarodnim konvencijama i praksi. Na poseban način i sa ustavnim i zakonskim odredbama koje uključuju afirmativne mere, država Kosovo je izgradila i primenjuje okvir za garantovanje i zaštitu kulturnih prava srpske zajednice. U tom kontekstu, naše institucije su u državno zakonodavstvo uključile sve odredbe Ahtisarijevog plana koje se odnose na zaštitu kulturnog i verskog nasleđa. Preciznije rečeno, institucija Srpske pravoslavne crkve, kao i manastiri i pravoslavne crkve na Kosovu, uživaju sve ustavne, zakonske i institucionalne garancije koje osiguravaju puno poštovanje njihovih prava. Od posebne važnosti treba se podsetiti na odredbu Ahtisarijevog plana, koja izričito zahteva da se ta prava, privilegije i imunitet SPC povežu sa obavezom i odgovornošću da se postupa u skladu sa kosovskim zakonom i bez narušavanja prava drugih i našeg ustava.

Dozvolite nam da vas podsetimo da je SPC dobila prava iz Ahtisarijevog paketa, odbacujući odgovornosti. Dakle, ona uživa sve garancije i privilegije koje proizilaze iz Ahtisarijevog paketa ( i Ustava Kosova), ali odbija da prizna državu Kosovo, što je preduslov za uživanje njenih prava. Lično, predsednik Marti Ahtisari, kao specijalni izaslanik i međunarodni posrednik, preporučio je u martu 2007. godine tadašnjem generalnom sekretaru UN-a, gospodinu Kofiju Annanu, nadgledanu nezavisnost Kosova. Međunarodno nadgledanje trajao je četiri godine, sve do 2012. godine. Nažalost , kosovske institucije za kulturno nasleđe i dalje imaju ograničen pristup pravoslavnim crkvama, jer pravoslavno sveštenstvo na Kosovu nije pokazalo potrebnu spremnost za saradnju i integraciju. Srbija je otvoreno lobirala protiv pristupanja Kosova UNESCO-u 2015. godine, i nastavlja da nepravedno održava opljačkanu arheološku i etnološku kolekciju Kosova, odnosni kada je nanela najteži udarac tokom rata 1998-1999, kada su srpske snage oštetile i uništile hiljade dobara kosovske kulturne baštine. Ova razaranja kosovskih kulturnih dobara opisana su kao zločini protiv čovečnosti u presudama Haškog tribunala. I posle svega ovoga, nije usledilo ni prihvatanje odgovornosti, ni izvinjenje, ni obeštećenje od strane Srbije. Suprotno tome, ona je još pojačala bitku drugim sredstvima, s jedne strane, i nastavlja instrumentalizovati pravoslavne crkve da održavaju teritorijalne ekspanzionističke težnje, s druge strane.

Među brojnim netačnostima sadržanim u tekstu nominacije, je pasus koji najjasnije otkriva kamufliranu političku svrhu. U tekstu, na neobičan način pokušava da uspostavi vezu između potrebe za zaštitom manastira i političkih pregovora između Kosova i Srbije. Vaš program „7 najugroženijih“, od svog osnivanja 2013. godine, aktivirao je alarme o opasnostima koja prete važnim spomenicima. Naime, mislimo da je ovo prvi put da se program može koristiti kao sredstvo za pomeranje napred skrivene i nikako principijelne agende koja nema nikakve veze sa kulturnim nasleđem. Ako prođe, ovo će biti vrlo opasan presedan. Ekstremna politizacija kulturnog nasleđa ne služi pravim kauzama, već posebnim interesima država koje zloupotrebljavaju evropske i međunarodne platforme kulturne saradnje u službi mira i opšteg prosperiteta. Manastir Visoki Dečani je u dobrom stanju, sa punim ustavnim i zakonskim garancijama, potpuno obezbeđen i bez ikakve pretnje opasnosti - jedan je od spomenika na koji su država i društvo na Kosovu ponosni i, kao i tokom istorije, mi ćemo i ubuduće ga braniti sa puno plemenitosti i predanosti. Stoga manastir Visoki Dečani nije i ne treba da ima bilo kakvu vezu sa političkim dijalogom između Kosova i Srbije. Pokušaj uspostavljanja veze između ovih dva temama je veštački i neodrživ i kao takav treba ga odbaciti. Za institucije Republike Kosovo status, garancije, prava i obaveze Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu konačno su definisani u Ahtisarijevom planu, uključeni u Ustav Kosova i regulisani našim državnim zakonodavstvom. Republika Kosovo odbija da ponovo otvori ovaj proces, dok jedina obaveza koja ostaje je priznavanje države i zakona Kosova od strane SPC-a.

U zaključku gore iznetih argumenata izražavamo naše duboko uverenje da manastir Visoki Dečane na Kosovu ne ispunjava uslove i kriterijume za uvrštavanje na listu „Sedam najugroženijih evropskih spomenika“. Svesni profesionalne reputacije i integriteta vaše organizacije, ne sumnjamo da će konačna odluka panela za procenu biti osnovana, nepristrasna, profesionalna i pravedna. Pozivamo vas da pročitate naše pismo u svetlu dodatnog doprinosa radu panela za selekciju.

Stoga, u ime institucija Republike Kosovo imamo želju i zadovoljstvo da vas pozovemo na zajednički sastanak gde možemo da razgovaramo o mogućnostima saradnje za unapređenje agende zaštite našeg zajedničkog kulturnog i prirodnog nasleđa. Srećni smo što su dve nevladine organizacije sa Kosova članice Evropa Nostre i u saradnji sa njima motivisani smo da istražimo nove mogućnosti za saradnju između institucija Republike Kosovo i organizacije Evropa Nostra.

Bićemo vam na raspolaganju za dalja pojašnjenja i diskusije u vezi sa predmetnim pitanjem. Koristimo ovu priliku da izrazimo zahvalnost na vašu pažnju i nadamo se da ćemo se čuti u razumnom roku.